danasnji post ce biti nesto sasvim drugacije od onoga sto ste navikli da vidite na mom blogu, a to je moje misljenje o Prajdu, takozvanoj Gej paradi, kako je jos zovu kod nas. Ja vas najlepse molim da pre nego sto pocnete sa komentarima zaista procitate moj post a onda iskazete i vase misljenje.
Naime, u Nedelju 20.ogSeptembra bi trebalo da se odrzi jos jedna Parada ponosa u Beogradu.Povodom toga, u cetvrtak 17.og Septembra sam bila pozvana na maskembal koji se odrzavao u Beogradskom klubu Ben Akiba, na Savamali, a tema maskembal zurke bila je BUDI TO STO ZELIS! Sve to organizovala je Beogradska inicijativa za ljudska prava, s vise o njima mozete procitati ovde.
Nisam zelela da idem na takvu zurku, zato sto, da budem iskrena, nikad i nisam bila i zbog toga sam imala odredjni strah od nepoznatog. Medjutim, nisam zelela da ispalim drugaricu (kojoj sam rekla da cu ici potpuno nepromisljeno) a i potajno sam zelela da odem tamo i krila sam to u sebi kao da je to nesto cega treba da se stidim. Istina, da takve zurke kod nas (pa kao i kod mene do tad) izazivaju zbunjenost, mozda negativne komentare pa cak i negativno iscudjivaje kod drugih, kada bih pomenula da cu tu ici veceras, dobijala sam samo lose kritike.
Ispred ulaza u klub stajala je policija, uplasila sam se, ali samo na kratko jer, zaista nije bilo nikakvih nereda. Na samom ulazu u klub, docekala me je prijatna atnosvera nasmejanih ljudi, devojka u kostimu policajke sa lisicama i jos par momaka.. To mi je nekako dalo utisak pozitivnosti i ucinilo da ona cudna i neprijatna stega u meni iscezne. Usla sam, trazila sam drugaricu koja tu volontira. Svi su me pozdravljali, bilo je tu jako lepih i ljubaznih hostesa, koje su mi dale besplatni kupon za pice, i koje su i pozvale moju drugaricu.
U manjoj prostoriji smo imale profesionalnu sminkerku koja je bila fenomenalna, koja se posvetila svakom od nas i koja nas je sve jako lepo nasminkala! Bilo je i onih koji su dosli maskirani pa im sminka nije trebala, ali ja sam obukla samo farmerke i belu majcu (jer stvarno nisam znala sta da obucem a ta kombinacija je moj bek up za sve)!
Ono sto mi je odma upalo u oko jeste jedan momak iz moje sredjnje skole, koga su uvek izopstavali iz svega i kojeg su stalno zadirkivali. Ja nikada licno nisam razgovarala sa njim, ali sam kada neko nesto dobaci na njegov racun, priznajem, smejala tim forama. I kada sam ga ugledala, znate sta? Bilo me je sramota; sto mu se kao sad javljam po prvi put u svom zivotu, a znam da me se on seca.
Ono sto je on uradio je, pruzio mi ruku. Za mene je to pravi covek. Sigurno predpostavlja da sam ga gledala drugim ocima u srednjoj skoli, da sam mu se kao i vecina smejala iza ledja. Zasto, ni sama nisam znala, zato sto to jednostavno, nije bilo ono sto radi vecina. A to sto radi vecina, ne znaci uvek da treba i TI da prihvatis!
Muzika je bila odlicna, svi smo se lepo zabavljali, zelim da javno kazem mom drugu da me, citiram ga,~ ni jedna devojka nije smarala~kraj citata.
Molim vas,
Ne dozvolite sebi da zato sto nesto ne razumete, odbacujete to sto ne znate sta je. Da sam se u srednjoj skoli drugacije ophodila prema tom momku, sada bih imala divnog i iskrenog prijatelja pored sebe. Slazem se mozda da je sistem u skoli trebao da vise obrati paznju na takvu situaciju, ali ono sto je bitno jeste da ne dozvolite da bilo ko utice na vase misljenje i vasu srecu! Iimati predrasude je imati kocnicu u svom zivotu, koja sprecava da se osecamo slobodno i koja nas sprecava da budemo TO STO JESMO.
Slike govore vise od 1000 reci, a kako je meni bilo mozete pogledati na slikama u prilogu, a vise slika pogledajte ovde.
Nadam se da sam uspela da podelim svoje iskustvo sa Vama,
Pisi te mi, ja jedva cekam da cujem Vase Misljenje!
Hvala vam svima, volim vas <3